Zabučje 20181004

Predvečernje brzo planinarenje obeleženom stazom do releja na vrhu Zabučja.
Krenuo sam ispred gradskog stadiona sa nadmorske visine od 400 metara, ravno do nadvožnjaka, pa onda mosto preko Đetinje do sportske hale, a ovih 300 metara je malo za zagrevanje. Od hale već kreće uspon obeleženom stazom kroz šumu Velikog parka, koja je u gornjem delu uska. Posle ovih 600 metara staze već je savladan uspon od 120 metara. Prelazi se asfaltni put i levo pored stare kuće je veliki oras na kome je markacija za oštro desno skretanje uzbrdo. Prolazi se voćnjakom kuće iz naselja, o onda se dolazi do lepe stare brvnare, i to je već pređenih 1,1 km na oko 550 metara. Staza vodi levo pored brvnare, pa onda iznad nje skreće desno i gore u šumu Malog Zabučja. Najviši vrh Malog Zabučja je na koti 551 i tu ima nekoliko klupa i sto za lep odmor pored staze i na proplanku. Nastavlja se pravo do vidikovca prema gradu, a onda se staza spušta pored rezervoara Vodovoda do asfaltnog puta, tu je pređenom 1,6 kilometara od starta. Pređe se asfaltni put i posle stotinak metara na banderi ima markacija za skretanje udesno ka šumi. Nova lepa tek prokopana staza je najlepši deo staze ka vrhu, jer je česta borova šuma poput prašume.
Iz šume se izlazi na asfaltni put na 1,9km i 550 mnv, ali se potom opet odmah skreće desno u šumu i staza nastavlja uzbrdo kroz bukovu šumu. Ponovo se izlazi na asfaltni put posle 200 metara gde je 625 mnv. Skreće se desno do lakat krivine par desetina metara, a onda se ponovo skreće desno na šumsku stazu i nastavlja uzbrdo. Planinarski štapovi su poželjni, ali nisu nephodni. Na vrhu je pređenih 2,5 km na 738 mnv i limena tablica na drvetu sa natpisom Orlovac. Dalje se nastavlja desno ravno obodom brda pored novog releja, a onda se skreće blago udesno i stiže do prvog velikog vidikovca ka gradu, a potom i do strarog releja i uređenog vidikovca sa teleskopom. Tu je do sada pređenih 2,8 km na visini od 700 metara, a dovde je trebalo oko 47 minuta. Desetak minuta je dovoljno za fotografisanje sa vidikovca i obližnjeg visokog krsta, mada je lepo i malo odmoriti na klupi kada je lepo vreme i nema gužve izletnika.
Povratak u grad po nepisanom pravilu bi trebao biti sličnom stazom kao kod dolaska na vidikovac do vrha Orlovac, a onda se ne spuštati već pređenom stazom, nego nastaviti pravo stazom koja vodi obodom brda kroz šumu do rezervoara Vodovoda, a potom dalje do Partizanskog spomenika. Pošto je već bilo kasno, i očekivao se mrak uskoro, rešio sam da požurim lakšom varijantom, mada sam imao i lampu u rancu. Spustio sam sam se makadamskim putem 400 metara do asfaltnog puta kojim izletnici i turisti obično dolaze autima, kada obilaze vidikovac kod releja i krsta. Na asfaltnom putu skrećem levo i pravo ravno do raskrsnice kod jezera. Asfaltni put desno vodi ka Beloj Zemlji, ali treba ići levo ka Domu za stare na Zabučju. Par desetina metara pre ovog doma i zatvorene prodavnice, na 4,8 kilometara se skreće levo makadamskim putem do visokog partizanskog spomenika sa petokrakom na vrhu. Tu je i klupa za odmor u hladovini, ali nema vremena pa nastavljam pravo šumom nizbrdo do asfaltnog puta. Na lakat krivini se skrene desno i niz kamenitu klizavu strmu usku šumsku stazu se dolazi do naselja i dečijeg asfaltiranog ograđenog igrališta. Potom se skrene desno nizbro i prečicom stiže do asfaltnog puta na 5,8 kilometara. Nova prečica vodi ka Malom Zabučju i gradskim ulicama iznad autobuske i železničke stanice. Ipak sam se odlučio da nastavim desno asfaltnim putem do naselja, a onda na lakat krivini ponovo desno do kraja asfaltnog puta, posle čega se skreče levo pored malinjaka kroz neograđeno dvorište do asfaltnog puta i dalje do strare kuće iznad Velikog parka. Iako već uveliko pada mrak, već pređenom stazom silazim do hale, gde je pređeno talno 7 kilometara. Ravno preko mosta i nadvožnjaka do polazne tačke na stadionu. Statistika pokazuje da je ukupno pređeno 7,44 kilometra za jedan sat i 43 minuta u pokretu, odnosno 13,5 minuta po kilometru. Znači, dva sata su sasvim dovoljna za ovu turu, ali je najbolje planirati još barem pola sata za usputne pauze i malo više uživanja.